Antalija – šarm starog grada

Turska

Stari deo Antalije, Kaleiči (“unutar tvrđave”) je restauriran u celosti. Kaleiči je do II svetskog rata bio okružen zidinama. Danas je ostao samo deo ovih zidina, a nekada je njihova dužina bila 4,5 km. Antaliju je u II veku p. n. e. posetio rimski car Hadrian. U to ime, oko 130.godine izgrađena je Hadrianova kapija, koja se na turskom naziva Tri kapije, jer je sastavljena od tri jednaka luka. Ova kapija se nalazi na severnoj, najvišoj strani Kaleičija. U starom gradu su obnovljene osmanlijske kuće (konaci, kojih je nekada bilo skoro 1000). Deluju kao muzej na otvorenom. U njima su sada restorani, pansioni, suvenirnice… Pansioni su u nekadašnjem stilu, i lepši su i daleko povoljniji od fensi hotela u gradu. U samom centru Kaleičija su arheološki ostaci iz rimskog doba. Deo ovih ostataka je ograđen i renoviran. Rimljani su ovde bili pre Turaka i ovaj deo su smatrali svojim centrom. U Kaleičiju je i Kamena kula. Ova kružna, 14 m visoka kula se nalazi na jugu grada pored litice kod mora. Potiče iz II veka nove ere. Smatra se da je bila mauzolej i svetionik. Stari deo grada, Kaleiči, se na zapadu završava kulom od kamena Kalekapisi (Saatkule). Blizu je i minaret – Jivli Minare (“minaret sa cevčicama”) koji je poznat najviše sa razglednica iz Antalije. Minaret je visok 38 m i predstavlja deo Ulu džamije ili, drugim imenom, Jivli Minareli džamije. Ova džamija je izgrađena 1230.godine, kada su vladali Turci Seldžuci. Pored samog minareta je Etnografski muzej. Za njega se može reći da je i mali suvenir centar. Na sred muzeja su lutke, kostimirane iz perioda Osmanlija sa prikazom starih zanata. Oko lutaka i postavke su suvenirnice sa raznim tipičnim suvenirima Turske, ćilimi, keramika, preslice… Na jugoistočnoj strani Kaleičija, uz more, je predivni park Karaoglan. U parku su dečija igrališta i drvoredi palmi. Na ivici parka, uz samo more stoji betonska polukružna terasa koja služi kao vidikovac. Na mestu gde je kamena kula Kalekapisi, nalazi se granica koja deli novi i stari deo grada. Blizu plaže Konjalti, na početku avenije, na zapadnom delu grada, nalazi se jedan od bitnijih muzeja u Turskoj, Antalijski arheološki muzej. Unutar muzeja su arheološki ostaci iz perioda od praistorije do XIX veka, sa prostora antalijske regije. U okviru postavke su i artefakti iz okolnih teritorija (jer za njih još uvek nema dobro opremljenih muzeja). Celokupna postavka muzeja počinje od fosila iz doba pre ljudskog roda, preko oruđa i kostiju drevnih meštana ove obale (iz čuvene pećine Karain), pa do bronzanih predmeta, bista, mermernih statua iz antičkog doba. Treba pomenuti još jedan bitan deo muzeja, a to je Hol bogova. Tu se nalaze statue bogova i boginja antike iz rimskog doba. Deo statua je prenet sa arheološkog nalazišta Perge. U Holu bogova je prostorija Hol imperatora. U njoj se mogu videti statue rimskih careva. To su vladari do II veka p. n. e. I ove statue su iz Perge. Tu je i prostorija sa rimskim sarkofazima, sala sa starim novčićima iz mesta Perge i Side, zatim Hol sa mozaicima (sa celog Likijskog poluostrva). Tu su i ikone iz XIX veka, jer su ovde nekada živeli Grci. Zato ako je vaš izbor ove godine Turska letovanje, možda je Antalija prava destinacija za vas.

U okolini… Turska je zemlja prebogata vodopadima. Najlepši vodopadi su Kuršunlu šelalesi ili Olovni vodopadi (kuršun znači olovo). Nisu najpoznatiji, nisu najveći, ali će Vas njihova lepota očarati. U turskom jeziku se reč šelalesi (vodopad) dosta koristi da bi se objasnio krajolik, jer je zvučna i simpatična. Vodopadi Kuršunlu, u okviru reke Aksu padaju sa planine Toros. Vodopadi se nalaze u gustoj lepoj šumi u siromašnoj prirodi zaleđa Antalije. Kada na glavnom putu, na istočnom delu Antalije, skrenete levo, posle 6 km ulazite u borovu šumu, gde su mnogobrojna mesta za izlet, parking i mnogo ljudi. Ovaj deo je park prirode, zaštićen od ministarstva šumarstva. Od šume, stazom, a onda stepenicama su vodopadi. Padaju pravo u tirkizno, kristalno čisto jezero. U jezeru je ribnjak sa patkama i drugim pticama.