10 jela koje morate probati u Turskoj

Turska

Ako vas put nanese u Tursku, zemlju koja ima divna mora, sjajna jezera, veličanstvene planine – ukratko: zemlju koja ima sve, sigurno ćete se naći u iskušenju pred bogatom kuhinjom koju nudi. Iako nas veže istorija, turski recepti se, zbog začina, razlikuju od naših, pa tako i ono što vam se učini poznato može biti (ne)prijatno iznenađenje.

Prema anketama među turistima koji su obišli ovu veličanstvenu zemlju, na prvom mestu su:

Turske mantije s mlevenim mesom (KAYSERI MANTI). Ovo jelo se često i rado jede, a testo se uglavnom ručno razvlači, a zatim puni mlevenim mesom. Pripremaju se na više različitih načina, ali su sladne i ukusne.

Manti of Kayseri

Drugo mesto pripada za kofte bez mesa ili sa sirovim mesom (çiğ köfte), tradicionalno jelo, koje je mnogim turistima prilično neobično, posebno zbog sirovog mesa. Ali u Turskoj postoje i mali bifei koji prodaju samo ovaj specijalitet.

Zatim sledi pilav (KURU FASULYE). Ovo jelo koje je zastupljeno i kod nas,  u Turskoj se sprema i kući i u restoranima, i nikada im je dosadi. Jede se i leti i zimi, i ako idete na vikend u Istanbul, obavezno probajte.

Pide su jelo koje se sprema u svakoj kući u Turskoj, a u zavisnosti od regije u kojoj ste, menja se i punjenje. To je klasično punjeno testo: sir, krompir, meso, trapist,…

Doručak je svakako bitan obrok, pa se zato na listi našao i sudžuk sa jajima (SUCUKLU YUMURTA ). Iako je ovo jednostavno jelo, Turci ga vole i vikendom rado odaberu ovo jelo za početak dana.

Za one koji više preferiraju slatko, izdvojili smo slatkiše koje obavezno morate da probate ako odaberete put u Tursku.

Na prvom mestu među slatkišima, a šestom na našoj listi jela, jeste Lokum (Rahat lokum). Ova poslastica je bila namenjena mahom višoj klasi, ali sada se služi uz kafu i po kafićima. Iako u Turskoj je čokolada retka poslastica, lokum zna da bude obložen tamnom čokoladom.

Baklava je popularna i u našim krajevima, mada se recepti razlikuju. Turska baklava se služi u malim zalogajima, tvrđa je i puna fina. Da bi baklava bila dobra, potrebno je oko 2h vrednog rada.

Lokma su kuglice od testa, pržene u ulju, unutra mekane, a spolja hrskave. Podsećaju na naše krofne, samo su manje. Prelivaju se sirupom i rendanom koricom limuna.

Halva ili alva su najčešće suvenir među turistima jer su lepo išarane i upakovane, a i mali je rizik od kvarenja.

I poslednji, mada nikako manje važan, sladoled (Dondurma). To je originalan turski sladoled, koji ima drugačiji recept od ovih na koje smo navikli, i razlikuju se po konzistenciji i sadrži salep prah, a to je mleveni sušeni koren orhideje.

Dondurma

U svakom slučaju, ako niste sigurni šta bi odabrali, izbor prepustite domaćinima.  Oni će već znati šta da vam preporuče iz spektra ukusnih jela turske kuhinje. Zato ovo sledeće letovanje u Turskoj započnite sa pravom hranom.

Antalija – šarm starog grada

Turska

Stari deo Antalije, Kaleiči (“unutar tvrđave”) je restauriran u celosti. Kaleiči je do II svetskog rata bio okružen zidinama. Danas je ostao samo deo ovih zidina, a nekada je njihova dužina bila 4,5 km. Antaliju je u II veku p. n. e. posetio rimski car Hadrian. U to ime, oko 130.godine izgrađena je Hadrianova kapija, koja se na turskom naziva Tri kapije, jer je sastavljena od tri jednaka luka. Ova kapija se nalazi na severnoj, najvišoj strani Kaleičija. U starom gradu su obnovljene osmanlijske kuće (konaci, kojih je nekada bilo skoro 1000). Deluju kao muzej na otvorenom. U njima su sada restorani, pansioni, suvenirnice… Pansioni su u nekadašnjem stilu, i lepši su i daleko povoljniji od fensi hotela u gradu. U samom centru Kaleičija su arheološki ostaci iz rimskog doba. Deo ovih ostataka je ograđen i renoviran. Rimljani su ovde bili pre Turaka i ovaj deo su smatrali svojim centrom. U Kaleičiju je i Kamena kula. Ova kružna, 14 m visoka kula se nalazi na jugu grada pored litice kod mora. Potiče iz II veka nove ere. Smatra se da je bila mauzolej i svetionik. Stari deo grada, Kaleiči, se na zapadu završava kulom od kamena Kalekapisi (Saatkule). Blizu je i minaret – Jivli Minare (“minaret sa cevčicama”) koji je poznat najviše sa razglednica iz Antalije. Minaret je visok 38 m i predstavlja deo Ulu džamije ili, drugim imenom, Jivli Minareli džamije. Ova džamija je izgrađena 1230.godine, kada su vladali Turci Seldžuci. Pored samog minareta je Etnografski muzej. Za njega se može reći da je i mali suvenir centar. Na sred muzeja su lutke, kostimirane iz perioda Osmanlija sa prikazom starih zanata. Oko lutaka i postavke su suvenirnice sa raznim tipičnim suvenirima Turske, ćilimi, keramika, preslice… Na jugoistočnoj strani Kaleičija, uz more, je predivni park Karaoglan. U parku su dečija igrališta i drvoredi palmi. Na ivici parka, uz samo more stoji betonska polukružna terasa koja služi kao vidikovac. Na mestu gde je kamena kula Kalekapisi, nalazi se granica koja deli novi i stari deo grada. Blizu plaže Konjalti, na početku avenije, na zapadnom delu grada, nalazi se jedan od bitnijih muzeja u Turskoj, Antalijski arheološki muzej. Unutar muzeja su arheološki ostaci iz perioda od praistorije do XIX veka, sa prostora antalijske regije. U okviru postavke su i artefakti iz okolnih teritorija (jer za njih još uvek nema dobro opremljenih muzeja). Celokupna postavka muzeja počinje od fosila iz doba pre ljudskog roda, preko oruđa i kostiju drevnih meštana ove obale (iz čuvene pećine Karain), pa do bronzanih predmeta, bista, mermernih statua iz antičkog doba. Treba pomenuti još jedan bitan deo muzeja, a to je Hol bogova. Tu se nalaze statue bogova i boginja antike iz rimskog doba. Deo statua je prenet sa arheološkog nalazišta Perge. U Holu bogova je prostorija Hol imperatora. U njoj se mogu videti statue rimskih careva. To su vladari do II veka p. n. e. I ove statue su iz Perge. Tu je i prostorija sa rimskim sarkofazima, sala sa starim novčićima iz mesta Perge i Side, zatim Hol sa mozaicima (sa celog Likijskog poluostrva). Tu su i ikone iz XIX veka, jer su ovde nekada živeli Grci. Zato ako je vaš izbor ove godine Turska letovanje, možda je Antalija prava destinacija za vas.

U okolini… Turska je zemlja prebogata vodopadima. Najlepši vodopadi su Kuršunlu šelalesi ili Olovni vodopadi (kuršun znači olovo). Nisu najpoznatiji, nisu najveći, ali će Vas njihova lepota očarati. U turskom jeziku se reč šelalesi (vodopad) dosta koristi da bi se objasnio krajolik, jer je zvučna i simpatična. Vodopadi Kuršunlu, u okviru reke Aksu padaju sa planine Toros. Vodopadi se nalaze u gustoj lepoj šumi u siromašnoj prirodi zaleđa Antalije. Kada na glavnom putu, na istočnom delu Antalije, skrenete levo, posle 6 km ulazite u borovu šumu, gde su mnogobrojna mesta za izlet, parking i mnogo ljudi. Ovaj deo je park prirode, zaštićen od ministarstva šumarstva. Od šume, stazom, a onda stepenicama su vodopadi. Padaju pravo u tirkizno, kristalno čisto jezero. U jezeru je ribnjak sa patkama i drugim pticama.